Sezona virusa a samim tim i prehlade i gripa počinje dolaskom hladnih dana.Prehlada i grip su najčešće virusne respiratorne infekcije i prenose se sa obolele na zdravu osobu direktnim kontaktom ili udisanjem kapljica punih virusa koje zaražene osobe izbacuju kijanjem, kašljanjem ili govorom.
Teško je razlikovati šta je koga „napalo“ tj da li se radi o običnoj prehladi ili gripu. Glavna razlika između prehlade i gripa leži u intenzitetu bolesti.
Uzročnici prehlade su brojni virusi (200 vrsta) slabije patogenosti , najčešće iz grupe rinovirusa. Da bi virus izazvao infekciju mora da prođe kroz mukusni zaštitni sloj koji pokriva nosnu sluznicu. Zaštitni mukusni sloj obično „obuhvati“ viruse i izbacuje ih napolje. Međutim, ako se to iz nekog razloga ne desi , organizam prepoznaje „uljeza“ i tada pokreće niz mehanizama kako bi se odbranio. Postepeno se javljaju sledeći simptomi: zapušenost nosa, grebanje i bol u grlu, kašalj, ponekad temperatura, blaži bolovi u mišićima i glavabolja. Ovi simptomi se postepeno smiruju nakon 3 do 5 dana bez komplikacija i uglavnom ne zahtevaju odlazak kod lekara. Terapija koja se koristi kod nekomplikovanih prehlada je simptomatska, a savete o izboru preparata i pravilnoj primeni ćete dobiti od farmaceuta.
Grip ( Influenca) je akutna bolest izazavana virusima tip A, B i ređe tip C. Virus influence svake godine podleže manjim ili većim promenana i nastaju novi pod tipovi, što znači da nikad ne možete razviti trajni imunitet na grip. Kod gripa je, za razliku od prehlade jako izražen sezonski karakter. Simptomi su slični simptomima prehlade, ali su izraženiji i traju duže.
Simptomi nastaju naglo, praćeni su visokom temperaturom (38- 40 C ), jakom glavoboljom, kostoboljom, bolovima u mišićima, suvim kašljem i opštom iznemoglošću koja pacijenta vezuje za krevet. Najčešća komplikacija je upala pluća.
Ljudski organizam poseduje mehanizme (imunitet) za odbranu od virusa prehlade i gripa. Ponekad organizam zbog prisustva iscrpljenosti, stresa, loše ishrane ili pridružene bolesti, u borbu sa virusima ulazi sa dosta oslabljenim imunitetom i zbog toga gubi ovu bitku. Posebno su osetljive starije osobe, trudnice, deca i hronični bolesnici. Grip kod ove populacije može biti bolest sa ozbiljnim komplikacijama.
Važno je napomenuti da se virusi NE LEČE ANTIBIOTICIMA. Prehlada i grip se leče simptomatski, a primena antibiotika je opravdana samo u slučaju komplikacija praćenih bakterijskom infekcijom i to isključivo po savetu lekara.
Najefikasniji način da se spreči nastanak bolesti je vakcinacija protiv gripa. Sve rizične kategorije stanovnika svake godine treba da dobiju ovu vakcinu. Najbolji period za vakcinaciju je od početka oktobra do kraja novembra, kako bi se obezbedio dovoljan period za razvoj imuniteta.
Jednostavne stvari mogu dosta da nam pomognu kako bi se zaštitili od prehlade i gripa:
-izbegavanje kontakta sa obolelom osobom
-često pranje ruku
-često provetravanje prostorija
-odmor
-pravilna ishrana