SEARCH

Respiratorne infekcije – kako da se zaštitimo

Respiratorne infekcije uzrokuju različiti mikroorganizmi – virusi, bakterije i gljivice. Od akutnih respiratornih infekcija gornjih i donjih disajnih respiratornih puteva odrasli godišnje prosečno obole 3-5 puta, deca 4-7 puta, a mališani u kolektivima i do 10 puta. Sekret disajnih puteva, nosa i ždrela je infektivan i prenosi se na zdravu osobu.

KAPLJIČNA INFEKCIJA: Prenosi se kijanjem i kašljanjem, tako što kapljice ulaze u disajne puteve drugih osoba koje borave u prostoriji. Boravak u zatvorenim i neprovetrenim prostorijama povećava mogućnost prenosa uzročnika respiratnorne infekcije.

PREKO RUKU I PRIBORA: Rukovanjem i dodirivanjem bolesne osobe, kao i upotrebom zajedničkog pribora (escajg, tanjiri, peškiri, itd.) prenosi se infekcija. Neophodno je često pranje ruku i izbegavanje zajedničkog pribora.

AKUTNI NAZOFARINGITIS: Akutno zapaljenje nosa i ždrela u narodu je poznato i kao prehlada, nazeb, kijavica. Klinički se manifestuje kijavicom i curenjem iz nosa, prvo vodenastim, a kasnije sluzavim. Ponekad se javljaju umor i slaba glavobolja sa temperaturom od 37 do 38 stepeni. Bolest traje oko nedelju dana. Efikasan lek protiv prehlade ne postoji, pa je najbolje preventivno jačati imunitet. Lečenje je simptomatsko , koriste se medikamenti za smanjenje povišene temperature, protiv glavobolje, kapi za nos i sl. Potrebno je pridržavati se saveta lekara, higijensko-dijetetskog režima i mirovanja.

AKUTNA UPALA SINUSA: Upala sluznice nosa i sinusa (šupljine u kostima lobanje) manifestuje se glavoboljom, obično u predelu gde je sinus zahvaćen zapaljenjem , bolom u grlu, smanjenim osećajem mirisa i ukusa, otežanim disanjem kroz nos, natečenošću lica i regije oko očiju. U terapiji se koriste fiziološki rastvor za nos, lekovi protiv bolova i preporučuje unos veće količine tečnosti, prestanak pušenja i konzumiranje alkohola. Inhalacija može da pomogne u otklanjanu tegoba. Antibiotici obično nisu potrebni za lečenje akutnog sinuzitisa kada je uzrokovan virusnom ili gljivičnom infekcijom. Ukoliko simptomi traju više od deset dana, javiti se lekaru kako bi se razmotrila upotreba antibiotika. Kod asmatičara i obolelih od hronične bolesti pluća preporučuje se primena antibiotika zbog mogućeg pogoršanja osnovne bolesti.

AKUTNI LARINGITIS: Zapaljene sluznice grkljana obično se javlja zimi i u rano proleće, kada dolazi do otoka glasnih žica i sužavanja lumena grkljana. Simptomi su suv nadražajni kašalj, promuklost, lak bol, a ređe otežano disanje,slabost, malaksalost i povišena temperatura. Promuklost može da potraje nekoliko nedelja. Savetuje se mirovanje, nenaprezanje glasnih žica, tople inhalacije, a, ukoliko lekar tako odluči, i antibiotici.

AKUTNI BRONHITIS: Kratkotrajna upala sluzokože dušnika i bronhija najčešće je virusnog porekla. Bolest traje kratko i retko se komplikuje. Bakterije uglavnom sekundarno inficiraju sluznicu bronhija oštećenu virusima. Kašalj je vodeći simptom, u početku suv i nadražajan, a kasnije produktivan. Bolest se povlači za desetak dana, a najkasnije do tri nedelje. Lečenje je usmereno na ublažavanje kašlja. Antibiotici se primenjuju samo kod osoba s težim hroničnin bolestima pluća i srca. Savetuje se prestanak pušenja.

UPALA PLUĆA: Pneumonija je akutna infekcija plućnog tkiva, uzrokovana bakterijama, virusima ili gljivicama. Kod starijih ljudi je naročito teška, a može da bude i smrtnosna. U rizičnu grupu spadaju i mala deca. Tipični simptomi su kašalj, obično sa iskašljavanjem, povišena telesna temperatura i ponekad bol u grudima. Obično se simptomi razvijaju tokom nekoliko dana i ponekad su udruženi sa upalom plućne maramice.

BAKTERIJSKA PNEUMONIJA: Često se razvija nakon infekcije gornjih disajnih puteva. Obično počinje naglo, sa iznenadnom groznicom i drhtavicom. Karakteristični su: groznica sa povišenom temperaturom, bolovi pri disanju na zahvaćenoj strani, kašalj sa iskašljavanjem i otežano disanje. Atipične pneumonije imaju manje buran nastup od bakterijskih, jer se klinički simptomi razvijaju postepeno. Temperatura raste postepeno i retko je praćena drhtavicom. Česti su i glavobolja , bol u mišićima i zglobovima, opšta slabost i malaksalost, a ponekad mučnina, povraćanje i proliv. Kašalj je obično primetan nakon 3 do 4 dana. Bakrterijska pneumonija se leči antibioticima. Prerano prekidanje terapije može dovesti do povratka bolesti , a takođe uzrokovati i pojavu otpornosti bakterija. Preporučuje se unos tečnosti i odmor.

GRIP: Ovu zaraznu bolest uzrokuju virusi, a najčešće se karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja, povišenom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima, grlu i kašljem. Mogu se javiti mučnina, povraćanje, proliv, posebno kod dece. Kašalj je često uporan i produžen. Lečenje je simptomatsko , a sastoji se u davanju lekova za sniženje temperature i kašlja.

PREVENCIJA: Respiratorne infekcije se preveniraju izbegavanjem dužeg boravka u zatvorenim prostorijama sa puno ljudi, provetravanjem prostorija, čestim pranjem ruku, prestankom pušenja, unosom svežeg voća i povrća, cinka, magnezijuma i vitamina C, kao i fizičkom aktivnošću. Vakcina protiv gripa daje odgovarajući stepen zaštite od virusa gripa, ali ne i  od drugih vrsta virusa.

Najčešće greške prilikom terapije respiratornih infekcija su: obaranje povišene temperature koja ne prelazi 38,5 jer to ometa prirodan proces oporavka, uzimanje antibiotika bez preporuke lekara, preterivanje sa kapima, uzimanje vitamina tek kada se desi infekcija.

Ostavi komentar