SEARCH

Najčešći medikamenti za lečenje dece – saveti za lakše davanje

Mnogobrojne su specifičnosti dečjeg organizma koje se moraju poštovati kada negujemo ili lečimo dete. Infekcije virusima i bakterijama su češće kod dece nego kod odraslih, jer deca nisu imala prilike da se sretnu sa svim mikroorganizmima iz okoline i da na njih razviju imunitet. Srećom, najveći broj dečjih bolesti završava se potpunim izlečenjem.

Deca najčešće boluju od virusnih infekcija gornjih disajnih puteva. Ove bolesti prepoznajemo po curenju nosa, suvom ili produktivnom kašlju, suzenju očiju, sa ili bez povišene temperature. Mališani koji krenu u vrtić obično prvih nekoliko meseci kašlju i kijaju, što dovodi do očaja zaposlene roditelje koji traže rešenje za brže ozdravljenje i povratak u kolektiv. Leti često oboljevaju od crevnih virusnih infekcija. Mnogo su ređi dolasci kod pedijatra  zbog bakterijskih inefekcija mokraćnih puteva ili upala srednjeg uha. Teške bakterijske infekcije koje ugrožavaju život deteta su danas retke, a strah od težih komplikacija neopravdan. Teške hronične ili neizlečive bolesti su kod dece mnogo ređe.

LEKOVI ZA SMIRIVANJE SIMPTOMA:

Moćno oružje u rukama pedijatra predstavljaju lekovi kojima se smiruju simptomi (bol ili povišena temperatura) ili deluju na same uzročnike oboljenja. Simptomatska terapija se može dati i kod kuće, bez konsultacije sa lekarom. Porodica sa detetom treba uvek da ima kućnu apoteku sa lekom protiv bolova i za snižavanje povišene temperature. Deci se daju tablete ili sirup ibuprofena ili paracetamola, u obliku i dozi koja odgovara njenom uzrastu. Lek za bolove i sniženje temperature treba dati pre dolaska kod lekara – tako nećete otežati postavljanje dijagnoze, a dete će lakše da podnese put i pregled. Za lečenje bakterijskih infekcija koriste se antibiotici, ali isključivo ako tako odredi pedijatar i nikad „na svoju ruku“. Prevelika upotreba ovih lekova dovela je do razvoja otpornosti na postojeće antibiotike. Jednom unet lek metaboliše se preko jetre i bubrega, preko krvi „zapljuskuje“ svaku ćeliju mladog organizma – o tome treba da razmišljaju i pedijatri i roditelji!

DOZIRANJE LEKOVA:

Lekovi se doziraju u odnosu na telesnu težinu ili površinu tela. U svakodnevnoj pedijatriskoj praksi se koriste lekovi sa velikom terapijskom širinom, što znači da je širok raspon minimalne i maksimalne doze leka koja je bezbedna za dete. Dete starije od 12 godina, i/ili teže od 40kg, može da uzima lekove u dozi za odrasle. Uputstva su obavezni deo pakovanja leka, a pri doziranju je najvažnija i najtačnija preporuka lekara. Doziranje po uzrastu je rizično! Deca istog uzrasta se razlikuju po težini i visini. Pri svakoj poseti pedijatru pitajte za dozu lekova koje možete da kupite bez recepta(ibuprofen, paracetamol), a doza će rasti zajedno sa težinom. Ukoliko niste „korigovali“ dozu, čudićete se zašto se održava visoka temperatura ili bol u ušima deteta iako ste mu redovno davali lek.

ANTIBIOTICI:

Ukoliko lekar prepiše antibiotik, morate da ga dajete u preporučenoj dozi i propisanim vremenskim razmacima. Ovakva disciplina je potrebna kako bi se u krvi održavao nivo leka koji uništava bakterijske izazivače bolesti. Danas se teži komfornom davanju lekova jednom ili dva puta dnevno. Po dolasku kući iz ordinacije razmislite koja satnica najviše odgovara svakodnevnoj rutini deteta i tako rasporedite davanje. Za uspeh lečenja nikada nije presudno da li ste prvu dozu dali odmah, ako će to diktirati buđenje deteta tokom noći ili rano ujutro.  Raspitajte se da li se lek daje uz obrok (neki antibiotici imaju i do 50 posto veći učinak ukoliko se uzmu „na pun stomak“), ili je potrebno da od poslednjeg obroka prođe bar dva sata. Ne prekidajte davanje leka čim se stanje poboljša! Lek se mora davati u prepisanoj dozi dovoljno dugo kako bi se sprečile komplikacije ili razvoj otpornosti bakterije na lek.

Manja deca uzimaju antibiotske sirupe koji imaju nepoznat i neprijatan ukus. Razdražljivo bolesno dete obično protestuje zbog ukusa ili mirisa leka, međutim, ovo je situacija u kojoj nema pregovaranja. Lek je neophodan za izlečenje u odgovarajućoj dozi i vremenskom intervalu. Pokušajte da sakrijete ukus dodavanjem male količine soka, džema ili meda, ali recite da mu dajete lek inače će svaku narednu kašikicu sumnjičavo odbiti. Podignite ga u sedeći položaj, pošto ležeći može da se zagrcne ili povrati lek. Manje dete možete sprečiti da prospe lek držeći ga u krilu – umotajte mu ruke u ćebence ili zatražite pomoć ukućana. Kod veće dece često pomogne „mito“ – omiljeni slatkiš, igračka ili strip.

PROMENA LEKA:

Ukoliko svi pokušaji da se lek pravilno uzme propadnu, obratite se lekaru kako bi promenio vrstu ili oblik leka. Skrenite pažnju lekaru ukoliko dete na neki lek reaguje povraćanjem, prolivom ili mu se ukus toliko ne sviđa da se lečenje pretvara u porodičnu dramu. Danas postoji toliko vrsta lekova da nijedan nije nezamenjiv. Davanje antibiotskih injekcija je retko i uglavnom se koristi u bolničkim uslovima, za izlečenje težih infekcija. Mada ubrizgavanje lekova intramuskularnim ili venskim putem garantuje tačnu dozu u pravo vreme, za dete je uvek traumatično. Danas se sve više napušta ovakav vid lečenja jer su lekovi koji se piju podjednako efikasni.

KUĆNA NEGA:

Bolest deteta je veliki stres za roditelje zbog neprospavanih noći, odbijenih obroka i lekova, plača, posebno ako moraju da idu na posao, a razboli se i drugo dete… Najvažnije je očuvati prisebnost, kao i pravilno davati lekove i poštovati savete lekara za negu bolesnog deteta, jer olakšavaju tok bolesti i smanjuju razvoj komplikacija. Kućna nega, dovoljno spavanja, kao i tople supe i čajevi, najčešće su dovoljni za brz oporavak svakog deteta.

 


za Betty magazin: dr Radmila Kosić, pedijatar

 

Ostavi komentar