SEARCH

Maligna oboljenja – kako nastaju i čime se leče

Rak (lat.cancer) je bolest izazvana nekotrolisanom deobom ćelija u telu. Svaki treći čovek oboljeva od raka u toku svog života. Prevalentnost raka kod žena i muškaraca je slična ali se primarni tumori pojavljuju u različitim organima.

 

S1

Rak je oboljenje koje nastaje pri genetskim promenama u ćelijama. Sve ćelije u našem organizumu imaju odredjenu funkciju i ograničen životni vek. Svaka ćelija stari i kada prestane da ispunjava svoje funkcije, ona podilazi procesu ćelijske smrti praveći mesto jednoj novoj ćeliji, koja će je zameniti. Ovim putem je priroda napravila hijerarhiju koja služi održanju svih telesnih funkcija i daljeg života. Medjutim, nekada jedna stara, istrošena ćelija ne uspe da bude eliminisana na vreme. Ona iako neispunjava svoju funkciju, zauzima mesto nove zdrave ćelije, koristi sve resurse i deli se, proizvodeći još više “loših” ćelija, koje dalje troše sve resurse i ne vrše niti jednu funkciju. Interesantno je da grupa loših ćelija ima osobine koje joj omogućavaju da brže i lakše preživi od zdravih ćelija.

Na primer, loše ćelije uspeju duže da izdrže bez hranjivih supstanci ili kiseonika. One se dele mnogo brže i počinju da stvaraju grupe koje se nazivaju tumori. Grupe tumorskih ćelija se guraju u druge delove tkiva i migriraju po celom organizmu stvarajući metastaze. Pojava tumora i metastaza je oboljenje koje mi nazivamo rak.

 

S2

S3

 

Koje su mogućnosti terapije pri ovakvom oboljenju?

 

Najčešći i najefektivniji pristup u terapiji raka je hiruško odstranjivanje tumora. Ovo je  moguće samo pri oboljenjima gde je tumorko tkivo dostupno operativnoj tehnici. Operacijom se uglavnom odstranja prvobitna i najveća grupa“loših” ćelija. Time se smanjuje broj ćelija koje su dalje opasne za organizam i povećavaju se šansa da pri terapiji lekovima velik broj loših ćelija bude odstranjen.

 

Posle operacije najčešće su slede dve terapije:

  1. Citostatici (antineoplastici)
  2. Radijacija (zračenje)

Šta su citostatici i kako deluju: Citostatici su grupa lekova koja usporava rast ćelija i pri dugotrajnoj primeni vodi do ćelijske smrti.  Sam naziv citostatik, znaci zaustavljanje rasta ćelija.

Kao što smo prethodno pomenuli, ćelije tumora su uspele da izbegnu ćelijskoj smrti i dele se znatno brže od normalnih. To je najvažnija karakteristika tumorskih ćelija i nju koriste citostatici kao osnovni mehanizam dejstva. Citostatici zaustavljaju rast svih ćelija u našem telu ali pošto se tumorske ćelije dele mnogo brže one jače podležu citostaticima.Time postoji dobra šansa za eliminaciju većine tumorskih ćelija ovim lekovima.

 

Zamislite da je jedna od najvažnijih zadataka ćelije da udvostruči svoju DNK i podeli se na novu i staru ćeliju. To omogućava stvaranje dve ćelije iz jedne i dalji rast tumora. Ćelijska DNK izgleda kao jedan konac na kome su nanizane perlice od četiri različite vrste. Svaka ćelija ima po jednu ovakvu ogrlicu. Kada ćelija počinje da raste i deli se na dve ona mora da naniže i drugu ogrlicu za novonastalu ćeliju. Taj zadatak je centralan za preživljavanje, jer ćelije bez ogrlice ne postoje. Upravo pri ovom zadatku je bitno da tumorske terapije onemoguće stvaranja drugog lanca.

S4

 

U citostatike spadaju razne supstance:

  1. DNK Interkalatori / Alkilirajući agensi – ova grupa supstanci prodire u ćelije koje se dele i vezuje se za njihovu DNK, tj. za već postojeću ogrlicu / lanac. Pri terapiji ovim lekovima u svakoj ćeliji se veliki broj molekula leka hemijskim vezama čvrsto zakači za DNK i smeta tj. obustavlja normalan rad ćelije. To možete da zamislite kao da ćelija pokušava da završi sa nizanjem perli, a molekula leka joj stalno smeta i veže čvorove na konac sa svih strana, tako da nijedna perla više ne može da se uveže u lanac.Sa ovakvim smetnjama i napadom na DNK ćelija ne može da se izbori i pošto joj ništa drugo ne preostaje, ona podleže procesu ćelijske smrti. Time je jedna od iznerviranih tumorski ćelija eliminisana. Od svih terapija raka, ovi alkilirajući agensi se najčešće primenjuju jer su vrlo efikasni i brzo deluju. Najpoznatiji primer je ciklofosfamid (Endoxan).
  2. Antimetaboliti – ova grupa molekula imitira osnovne sastojke DNK, tj. pojedinačne perlice koje su ćeliji potrebne za deobu. Iako ove molekule veoma sliče osnovnim sastojcima, ćelija ne može da ih razlikuje. Ovi lekovi čim bivaju jednom nanizani, blokiraju dalje stvaranje lanca i ćelija više ne funkcioniše. Najpoznatiji primer je fluorouracil (Efludix), dok se citarabin (Alexan, Cytosar) i gemcitabin (Gemzar, Gitrabin) redje koriste.
  3. Antraciklini – ova grupa supstanci se vezuje istovremeno za DNK i za enzime koji sintetišu novi lanac. Drugim rečima ovi lekovi se vežu za perlu i konac i blokiraju dalje nizanje. Najpoznatiji primeri su doksorubicin (Adriblastina) i epirubicin (Epirubicin).

 

  1. Vinka Alkaloidi – Supstance iz Madagaskarske ljubičice, Catharantus roseus,vinkristin i vinblastin igraju ulogu u jednom od poslednjih stadijuma ćelijske deobe tj. kada ćelija već uspe da završi novi lanac. Ovi lekovi se vezuju za stari i novi lanac nakon duplikacije i pritom blokiraju podelu i nastanak nove ćelije.
  2. Taksani – Pacletaxel i Docetaxel – Ove biljne supstance potiču iz kore i semena drveta tise, Taxus baccatai imaju isti mehanizam dejstva kao i vinka alkaloidi.

S5

 

Radijacija:

Posle hemioterapije citostaticima pacijenti obično prelaze na terapiju radijacijom.

Pri radijaciji se odredjeni deo tela izlaže zracima radioaktivnih elemenata kobalta (60Co) ili cezijuma(137Ce). Ako bismo pri radijaciji uveličali deo tela koji podleže terapiji videli bismo kako čestice iz radioaktivnih zraka udaraju u ćelije. Ovaj sudar je ključni momenat terapije radijacijom i sastoji se od dva koraka:

  1. Direktno oštećenje ćelija- Kao i kod hemioterapije sve ćelije podležu oštećenju, ali pošto ćelije tumora gušće naseljavaju oboleli deo tela, većina njih ce biti uništena. Pri prvobitnom sudaru čestica sa ćelijama dolazi do nepovratnog oštećenja DNK, tj. ćelijska ogrlica puca na mnogo mesta i perle se prosipaju na sve strane. To je dobra vest jer ne samo da je ćelija tumora na taj način ubijena nego i njemo pucanje podstiče drugi mnogo vazniji korak.
  2. Aktiviranje imunog sistema, našeg najvećeg oružja za odbranu protiv raka.Ovaj jos interesantniji aspekat radijacije možete da zamislite na sledeći način- ćelije raka nose ogrlice koje su drugačije od ogrlica normalnih ćelija, ali su one vrlo dobro maskirane i ne prepoznaju se u gomili. Naš imuni sistem ima ulogu da patrolira kroz sve ćelije i prepoznaje strane, nepoznate od domaćih, poznatih ćelija. Ovaj sistem veoma dobro funkcioniše kod obrane protiv bakterija i drugih stranih tela ali tumorske ćelije nastaju od normalnih ćelija i jako ih je teško prepoznati. Jedan od načina da se tumorske ćelije razmaskiraju za naš imuni sistem je radijacija.

 

Pri sudaru veliki deo ćelijskog sastava naprosto puca i čitav njihov sastav se oslobadja. Na ovaj načim odredjene supstance koje nisu prisutne u normalnoj ćeliji (neke nove perle i konci drugih boja)su sada slobodne i očigledne za imuni sistem. Vojska imunog sistema se na taj način koncentriše u tumorskoj regiji i počinje da suzbija sve sada razmaskirane ćelije.

 

S6

Sve u svemu, radijacija dovodi do ćelijske smrti pri direktnom sudaru i otvarajući ćelijski sastav ukazuje imunom sistemu na strane ćelije. Tako da pri radijaciji imuni sistem igra ključnu ulogu u suzbivanju tumora.

Ostavi komentar