SEARCH

Dijabetes

Dijabetes ili šećerna bolest je hronični, sistemski poremećaj metabolizma koji se karakteriše trajno povišenim nivoom glukoze u krvi (hiperglikemijom). Nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno kombinacijom ova dva faktora. Ubraja se u najčešća endokrinološka oboljenja.

Tipovi dijabetesa:

  • Dijabetes tip 1 Javlja se češće kod dece i mladih; kod ovog tipa dijabetesa organizam ne proizvodi insulin, pa se insulin daje injekcijama.
  • Dijabetes tip 2 Iako se češće javlja kod odraslih osoba, starijih od 40 godina, broj dece i mladih obolelih od dijabetesa tipa 2 je u porastu. Kod ovog tipa dijabetesa organizam proizvodi insulin, ali ne u dovoljnoj meri.
  • Dijabetes u trudnoći

Faktori rizika za nastanak dijabetesa su:

  • dijabetes u porodici
  • gojaznost
  • nedovoljna fizička aktivnost
  • visok krvni pritisak
  • starost preko 45 godina
  • pojava dijabetesa tokom trudnoće ili rađanje beba težih od 4kg
  • povišen nivo triglicerida u krvi
  • nizak nivo dobrog holesterola (HDL) u krvi

Simptomi dijabetesa:

  • stalna žeđ
  • umor, slabost
  • gubitak težine
  • zamagljenje vida
  • učestalo mokrenje
  • rane koje teško zarastaju
  • vaginalne infekcije
  • osećaj trnjenja i peckanja u rukama i nogama

Visok nivo šećera u krvi može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme oštećujući krvne sudove i nerve. Dijabetesne komplikacije koje mogu nastati su:

  • kardiovaskularne komplikacije:
  • hipertenzija (visok krvni pritisak)
  • infarkt miokarda
  • bolest koronarnih arterija
  • moždani udar
  • očne bolesti
  • dijabetesna retinopatija koja nastaje zbog oštećenja kapilara u mrežnjači; oboljenje dovodi do pogoršanja vida, a u najtežim slučajevima i do slepila
  • dijabetesna katarakta praćena zamućenjem sočiva oka i gubitkom oštrine vida
  • bolesti bubrega
  • oštećenjem sitnih krvnih sudova bubrega otkazuju bubrezi, sto za posledicu ima visok krvni pritisak, otekle šake i stopala
  • oštećenje nerava (neuropatija)
  • nastaje oštećenjem sitnih krvnih sudova koji ishranjuju nerve
  • dovodi do peckanja, golicanja, slabljenja čula dodira, gorenja u stopalima, a i prstima ruku
  • dovodi do problema sa varenjem, mučnine, povraćanja, proliva ili „zatvora“
  • dijabetesno stopalo
  • pojava čireva na stopalu, deformitet i otok stopala, obamiranje delova stopala, pa i gangrena stopala, mogu imati za posledicu amputaciju
  • infekcije
  • osobe obolele od dijabetesa su podložnije infekcijama urinarnog trakta
  • oštećenja kože
  • loša cirkulacija u koži dovodi do zapaljenja i infekcije; rane teže zarastaju
  • seksualna disfunkcija
  • zbog problema sa lošom cirkulacijom i oštećenjem nerava impotencija se javlja kod 50% muškaraca obolelih od dijabetesa

Ove komplikacije su vrlo ozbiljne i moraju se lečiti. Redovnom kontrolom šećera u krvi osobe sa dijabetesom sprečavaju akutne i odlažu hronične komplikacije, čime produžavaju i poboljšavaju kvalitet života. Treba da teže postizanju približno normalnom nivou glukoze u krvi pre i posle jela. Dijetni režim ishrane i povećana fizička aktivnost pomažu i unapređuju kontrolu šećera u krvi.

 


 

U lečenju dijabetesa koristi se nekoliko pristupa:

  • dijeta

Dijeta za dijabetičare predstavlja najbolji savremeni način ishrane zdrave odrasle osobe. Podrazumeva ograničenje unosa slatkih stvari, kao i onih koji sadrže skrob.

Ograničava se unos ugljenih hidrata, pravilno se odmerava unos masti, kao i dovoljan unos belančevina koje služe kao gradivni materijal.

  • insulin u kombinaciji sa dijetom

Osobe sa dijabetesom tipa 1 moraju da primaju insulin. Insulinska terapija predstavlja jedan od najboljih načina za regulisanje nivoa šećera u krvi. Da bi insulinska terapija dala rezultate, osoba sa dijabetesom mora biti dobro edukovana, fizički aktivna, da broji ugljene hidrate iz obroka i da svakodnevno sprovodi samokontrolu.

  • tablete u kombinaciji sa dijetom

Većina osoba sa dijabetesom tipa 2 mora da koristi lekove kako bi kontrolisali šećer u krvi. Količinu i vrstu leka određuje lekar specijalista (endokrinolog, dijabetolog, internista, specijalista opšte prakse) ili lekar opšte prakse pre prijave lekaru specijalisti. Lekovi se obavezno uzimaju uz propratni obrok hrane. Redovno uzimanje leka na način koji je za njega propisan (uz odgovarajuču dijetu) najpovoljnije reguliše stanje šećerne bolesti.

 

Savet pacijentima:

  • redovno uzimanje propisane terapije
  • samomerenje nivoa šećera u krvi tokom dana
  • s vremena na vreme kontrola nivoa hemoglobina A1C (HbA1C) u krvi, koji pokazuje prosečnu vrednost šećera u krvi u poslednja tri meseca
  • redovni pregledi kod neurologa, oftalmologa i nefrologa, najmanje jednom godišnje
  • smanjenje telesne težine (ukoliko su gojazni), uvođenje dijetnog režima ishrane
  • povećanje fizičke aktivnosti
  • prestanak pušenja
  • pratiti vrednost krvnog pritiska, držati pod kontrolom
  • kontrola nivoa holesterola u krvi, držati pod kontrolom
  • da redovno pregledaju svoja stopala i održavaju dobru higijenu
  • korišćenje odgovarajućih minerala, vitamina i antioksidanasa
  • vođenje dnevnika kontrole šećera

Ostavi komentar