SEARCH

Dijabetes

Saveti za osobe obolele od dijabetesa

Šta je i zašto nastaje

Kada jedete, jedan deo namirnica koje unosite bivaju svarene do nivoa prostog šećera (glukoza). Šećer se prenosi krvlju do svih ćelija tela. Insulin je hormon koji se stvara u beta ćelijama pankreasa. On omogućava da šećer iz krvi uđe u ćelije. Ćelijama je šećer potreban za dobijanje energije. Šećer iz hrane dovodi do porasta nivoa šećera u krvi. Insulin “otključava vrata” ćelija i omogućava ulazak šećera iz krvi u ćelije. Na taj način dovodi do snižavanja nivoa šećera u krvi.

Diabet_2_site

Šta se dešava kada imate dijabetes?
Kada imate dijabetes:
• Vaš pankreas ne proizvodi insulin, ili
• ne proizvodi dovoljno insulina (i tokom vremena će proizvoditi sve manje i manje insulina), ili
• Vaš organizam ne reaguje na insulin koji se proizvodi u pankreasu
Kao rezultat toga, šećer ne može da uđe iz krvi u ćelije. Šećer se zadržava u krvi i njegov nivo raste iznad normalnog.

SAVET VIŠE:
Pridržavajući se preporuka za lečenje dijabetesa omogućićete regulaciju koncentracije šećera i insulina u organizmu i pomoćićete svom telu da se izbori sa dijabetesom.

Kod dijabetesa tip 1, organizam ne proizvodi insulin, pa se insulin daje injekcijama. Tip 1 dijabetesa se javlja češće kod dece i mladih.

U dijabetesu tip 2, organizam proizvodi insulin, ali ne u dovoljnoj meri. Takođe, telo ne reaguje na insulin na uobičajen način. Većina ljudi obolelih od dijabetesa ima dijabetes tip 2. Često se radi o odraslim osobama, starosti preko 40 godina. Ipak, broj dece i mladih sa dijabetesom tip 2 je u porastu, uglavnom zbog gojaznosti.

Faktori rizika za tip 2 dijabetesa
• starost preko 45 godina
• gojaznost
• dijabetes u porodici
• nedovoljna fizička aktivnost
• pojava dijabetesa tokom trudnoće ili rađanje beba težih od 4 kg
• visok krvni pritisak (140/90 mm Hg ili više)
• HDL (“dobar”) holesterol manji od 0,9 mmol/L trigliceridi (masti u krvi) 2,8 mmol/L ili više

Koji su simptomi dijabetesa?
• Stalan umor
• Stalna žeđ
• Iznenadno mršavljenje
• Zamagljen vid
• Glad
• Vaginalne infekcije
• Osećaj trnjenja i peckanja u rukama ili nogama
• Rane koje teško zarastaju
• Učestalo mokrenje

Šta se može desiti ako se dijabetes ne drži pod kontrolom?
Visok nivo šećera u krvi može da izazove ozbiljne zdravstvene probleme. Tokom vremena, visok nivo šećera u krvi oštećuje Vaše krvne sudove i nerve. Ovo za posledicu povećava rizik za:
• srčani i moždani udar
• očne bolesti
• bolest bubrega
• oštećenja nerava
• infekcije
• probleme sa nogama i stopalima
• seksualne probleme

Pridržavanjem plana nege i kontrolom šećera u krvi možete smanjiti rizik za razvoj ovih problema i omogućiti sebi normalan i aktivan život.

Vaš plan lečenja:
Tipičan plan lečenja obuhvata:
• plan ishrane
• plan fizičke aktivnosti
• plan kontrole nivoa šećera u krvi
• Vaš lični cilj kontrole šećera u krvi
• plan uzimanja lekova
• ostale zdravstvene ciljeve (npr. kontrola težine i krvnog pritiska)
• raspored redovnih zdravstvenih pregleda

Vaš plan lečenja:
U okviru plana lečenja, morate da budete sigurni da pratite osnovne stvari:
• vrednost šećera u krvi tokom dana (ujutru i 2 sata nakon obroka)
• HbA1C (glikozilirani hemoglobin)
• Krvni pritisak
• Holesterol

Lekovi
Svi pacijenti sa dijabetesom tip 1 moraju da primaju insulin. Većina ljudi sa tipom 2 dijabetesa takođe mora da koristi lekove kako bi kontrolisali šećer u krvi. Dijabetes tip 2 se menja tokom vremena. Kao rezultat toga, lekovi i terapija se menjaju tokom vremena.
Dobro je što danas postoje efikasni lekovi za lečenje bilo koje faze dijabetesa tip 2. Lekovi mogu biti:
• tablete za kontrolu šećera
• lekovi koji se ubrizgavaju

Insulin
Insulin koji se ubrizgava injekcijom je poput insulina koji se stvara u organizmu. On dovodi do pada koncentracije šećera u krvi tako što omogućava da šećer iz krvi uđe u ćelije. On dovodi do pada koncentracije šećera u krvi tako što “otključava vrata” ćelija i omogućava ulazak šećera iz krvi u ćelije.

Mesta i način ubrizgavanja insulina
Insulin se uvek ubrizgava u samo jednu oblast tela za koju se pacijent opredelio. Promena oblasti dovodi do razlika u brzini nastupanja i dužini trajanja dejstva insulina. Pacijent treba da menja mesto i stranu ubrizgavanja insulina u okviru oblasti u koju vrši ubrizgavanje. Stalno ubrizgavanje insulina u isto mesto može dovesti do oštećenja potkožnog tkiva.

Kod dece i mršavih osoba igla se ubada pod uglom od 45° u kožni nabor. Kod normalno uhranjenih osoba igla se ubada pod uglom od 90° u kožni nabor. Kod gojaznih osoba igla se ubada pod uglom od 90° u kožni nabor ili bez njega.

Ostavi komentar