SEARCH

Dejstvo lekova za kardiovaskularne bolesti

Kada govorimo o kardiovaskularnim bolestima, govorimo o oboljenjima srca i krvnih sudova. Iako se srce smatra centralnim delom ovih oboljenja, bolest nastaje postepeno tokom dugog perioda i obuhvata skoro svaki organ.
Kako bismo prvo razumeli nastanak oboljenja a onda i mehanizam dejstva leka koji unosimo u organizam pri takvom oboljenju, važno je da prvo razumemo kardiovaskularni sistem u celini.
Kardiovaskularni sistem se sastoji do tri glavna igrača: srca, krvotoka i bubrega. Kao što rekosmo, centralnim igračem se smatra srce. Ono je plejmejker. Srce zadaje tempo, ubrzava i usporava otkucaje i time prilagođava naš organizam tempu života koji vodimo. Kao vođa tima srce je sve vreme u kontaktu sa drugim igračima. Krvotok, ili mreža krvnih sudova čini najveći deo tima. Ovaj sistem od malih i velikih cevi omogućava da svaki organ dobije namirnice i kiseonik preko krvi. Krvotok uspostavljaja kontakt sa skoro svakom ćelijom i time je neophodan za preživljavanje svih ćelija, nezavisno koliko daleko su one od srca. Tempo kojim krv teče kroz cevi krvotoka zavisi od tempa koje srce određuje. U ovom primeru možete srce da zamislite kao pumpu našeg kardiovaskularnog sistema.

KO S1

Jedan od poslednjih i najčešće podcenjenih igrača u našem kardiovaskularnom timu je bubreg. Bubrezi su kao golmani u fudbalskom timu. Oni određuju šta iz naše krvi moze da prođe i bude izbačeno a šta bi nam moglo još trebati i vraća se u krvotok. Bubrezi vrše ovaj zadatak sortiranja sa velikom preciznošću. Sve ono što bubrezi izbace iz krvi odlazi u našu bešiku i formira mokraću, ono što ćemo izbaciti kad sednemo na wc šolju. Sve ono sto bubreg hoće da zadrži vraća se u krv i teče kroz cevi ka ćelijama koje koriste namirnice. Ako bubreg puno stvari želi da izbaci, on će napraviti mali zastoj u krvotoku i srce će znati da treba manje da pumpa tj. da ne gura dalje krv ka bubregu jer je on u potpunosti zauzet. Ako mi na primer trčimo neko vreme, naše srce će brzo kucati i slati veliku količinu krvi kroz krvotok da bi sve ćelije dobile namirnice i mogle da rade. Bubreg će pri tome, jer je deo tima, usporiti svoje sortiranje i čekati da završimo sa trčanjem da bi nastavio svoje zadatke. Zamišljajući naš kardiovaskularni sistem kao tim između pumpe, cevi i filtera lako ćete znati zašto vam se sledeći put piški nakon što prođete kroz neku stresnu situaciju. Pored toga što je bubreg poslednji igrač u timu, on je i jedan od najsporijih. Ako se na primer uplašimo, naše srce počne da lupa terajući krv velikim pritiskom kroz krvotok ka bubrezima. Bubreg zauzet svojim detaljnim sortiranjem sporo reaguje i pušta veliki deo krvi da prodje kroz njega pretvarajući se u mokraću, što za nas znači da odjednom moramo pored stresne situacije još da žurimo i do toaleta.
Bubreg, sve u svemu odlučuje koliko će tečnosti (krvi) biti u našem sistemu i koliko će morati da prodje kroz pumpu. Na ovaj način, bubreg ima veliku ulogu u regulisanju ritma srca i srčanog pritiska.

 

Posvetimo se sada raznim životnim sitacijama kroz koje naš tročlani tim prolazi.
Tim u telu nekoga ko voli da jede, ne bavi se sportom i radi puno pod stresom:
Svako od nas zna da ako imamo veliku kuću moramo i mnogo cevi i kablova da potrošimo da bismo svaki kutak obezbedili sa vodom i strujom. Tako je i krvotok u gojaznom telu mnogo veći nego što bi bio u telu koje se zdravo hrani. Za razliku od krvotoka koji se brzo obnavlja i nadograđuje, pumpa tj. srce nemože naglo da se poveća i da pumpa mnogo više nego što je normalno. Vremenom se svaka pumpa istroši, umori i postaje spora. Ako je pumpa spora, krv počinje sve sporije da teče što znači da će udaljene ćelije bili veoma loše snabdevene sa namirnicama.
Tim u telu nekoga ko se preterano bavi sportom, radi pod stresom i ne vodi računa o hidrataciji:
Kao što nijedna ekstremna situacija nije dobra, ni za naš tim nije najbolje da tempo bude stalno na maksimumu. Kod profesionalnih sportista, srce stalno radi velikom brzinom, cevi su napete a bubrezi sortiraju ogromne količine vode koju pri sportu unosimo. Iako se znojimo i tim putem isto izbacujemo tečnost, cevi krvotoka su opterećene. Srce pri stalnom opterećenju pokušava, u bukvalnom smislu, da doraste visini zadatka i ulazi u proces hiperplazije ili povećanja mišićne mase. To je samo kratkoročno korisno jer je uvećan srčani mišić, često, samo neznatno snažniji nego mali.

 

 

KO S2

Srčani pritisak – zašto svaki put kada govorimo o radu srca govorimo o visini pritiska? Kada neko ima visok pritsak znači da srce šalje veliku količinu krvi kroz cevi tj. da pumpa vrši visok pritisak na zidove cevi. Nizak pritisak znači da krv u cevima jako polako protiče i da srce samo sporo dopumpava krv. Pri visokom pritisku se srce na duge staze umara, dok nizak pritisak dovodi do nesvestice jer udaljene ćelije nedobijaju dovoljno brzo kiseonik. Svaki krvni sud možete da zamislite kao jedno crevo, na primer crevo kojim zalivate baštu. Zidovi creva su u krvotoku mišići koji mogu biti opušteni ili napeti. Širina ovih mišića određuje i širinu creva kojim će krv teći.

 

 

 

 

 

Pošto smo upoznali glavne igrače u timu, posvetimo se osobinama plejmejkera, srca. Da bismo razumeli kako lekovima možemo da utičemo na rad srca, moramo razumeti kako ono zna koliko jako da pumpa?
Srce se sastoji od mišićnih ćelija koje su međusobno povezane i mogu da komuniciraju. Činjenicu da su sve ćelije povezane, možete da zamislite kao jednu mrežu kanala kroz koje prolaze razne supstance (čestice)  i raznose informacije među ćelijama – nešto kao naša telefonska mreža, koja kroz kablove prenosi poruke koje mi jedni drugima šaljemo. Na početku ove mreže se nalaze ćelije koje, slično telefonskoj mreži, dobijaju informaciju od mozga i zadaju tempo srcu. Ove ćelije šalju, kroz mrežu, svim drugim ćelijama naredbe u obliku čestica, kada i koliko snažno da kucaju. Najvažnije čestice koje od glavnih ćelija donose informaciju svim drugima  zovu se joni. Tri vrste jona su važne za rad srca: joni natrijuma, kalijuma i kalcijuma. U unutrašnjosti ćelija srca postoji određeni broj mesta za svaku od ovih čestica i njihov broj i kombKO S3inacije govore srcu šta i kako da radi. Zamislite to kao sledeću situaciju:
U momentu između dva otkucaja srce miruje. Mirovanje srca znači da su kanali zatvoreni i da joni ne prelaze iz jedne ćelije u drugu. U ovom mometu se u srcu ništa ne dešava. U sledećem momentu, mi otvaramo naša pluća i udišemo vazduh a srce prima impuls za sledeći otkucaj. U tom momentu se kanali za jone natrijuma otvaraju. Ovo su prvi joni koji označavaju početak otkucaja. Oni se naglo rasprostrane po svakoj ćeliji srca. Time srce, takoreći, hvata zalet za sledeći otkucaj. Kada smo maksimalno udahnuli i srce je na maksimumu svog zaleta, kanali za  jone kalijuma i kalcijuma se otvaraju i ovi joni jureći po ćelijama srca nose poruku za sledeci korak. U ovom momentu srce skuplja snagu kojom će gurnuti svu krv ka periferiji kroz krvotok. Dok srčani mišić gura svu krv ka telu, mi izdišemo i joni kalcijuma polako napuštaju sve kanale. Time je jedan otkucaj završen i svi se jonski kanali za jedan momenat zatvaraju.

 

Ovaj fenomen regulisanja rada srca česticama jona je jedan od osnovnih mehanizama dejstva lekova za  srce. Glikozidi digitalisa su jedni od najstarijih lekova za srčana oboljenja. Kako ovi glikozidi deluju? Digoxin, jedan od glikozida koji se dobija iz biljke Digitalis lanata (naprstak) sprečava ubrzan rad srca i stabilizuje otkucaje time što blokira ulaz natrijumovim jona u ćeliju. Tako, kada impuls za otkucaj dođe, srce mora malo da sačeka dok se ne zaleti. Pri malim količinama srčani otkucaji se stabilišu, dok velike količine digoxina mogu dovesti do potpune blokade i zaustavljanja otkucaja. Zbog ovog nedostatka, digoxin se sve ređe koristi. Drugi lekovi sličnog dejstva koji se češće koriste su Amiodaron, Verapamil i Diltiazem.
Vazodilatatori:
Šta znaci vazodilatacija? To je jednostavno širenje krvnih sudova. U slučaju srčanog mišića, širenje krvnih sudova znači opuštanje pritiska. U ovu grupu spada veliki broj lekova a najpoznatiji primeri su: Nirmin, Nitroglicerin, Nitrolingual, Dilcoran, Isosorb retard i Monizol. Ovi lekovi se često primenjuju pri kritičnim situacijama kao što je srčani infarkt.  Deluju veoma brzo, njihovo dejstvo je kratko ali dovoljno dugo da spasi srce. Srčani infarkt nije ništa drugo nego jedan mišićni grč. Svi ste sigurno nekada osetili grč u stopalu ili listu i znate kako je to bolno. Pri infarktu srce se toliko zaleti i napne da u poslednjem momentu kada treba da ispumpa krv, ono se zgrči i nema snage da se povrati. U tom se momentu vazodilatatori vežu za jonske kanale i oslobadjaju srce od grča. Posle nekog vremena srce često samo uspe da nadje svoj ritam i nastavi da kuca ali ako je grč veliki ili čest, neophodna je brza pomoć lekara.

Antihipertenzivi:
U ovu grupu lekova spadaju svi preparati koji na bilo koji način umanjuju srčani pritisak. Ovi lekovi uglavnom deluju na krvne sudove a ne na srce, jer se visok pritisak formira velikom napetošću mišića krvotoka.
Kao što rekosmo, mišići krvotoka su kao baštensko crevo. Zidovi creva mogu biti opušteni ili napeti kao i svi drugi mišići, na primer bicepsa. Ako su mišići stalno napeti, širina creva je sve manja. U ovom slučaju srce mora sa većim pritiskom da pumpa, da bi krv kroz ovakvo crevo dospela i do poslednje ćelije. Lekovi koji se koriste u ovakvim slučajevima se vezuju za zidove creva i opuštaju mišiće. Kada se lekovi kao na primer: Propranolol, Betablok, Bilokord ili Concor vežu za zidove creva, mišići se opuštaju, šire i time propuštaju veću količinu krvi. Srce pri tome smanjuje pritisak kojim pumpa krv i može malo da odahne i opuštenije, zdravije i dugotrajnije kuca. Na ovaj način deluju i drugi lekovi kao: Coryol, Dilatrend, Nifelat, Alopres, Verapamil i Cortiazem. Koji od ovih lekova i u kojoj kombinaciji, treba uzimati i kako, zavisi od mnogo parametara kao što su visina pritiska, starost, sportska aktivnost, ishrana i druga oboljenja. Pošto postoji veliki broj lekova za smanjenje pritiska, moguće je napraviti personalnu terapiju po potrebi pacijenta.

KO S4

Iako do sada pomenuti lekovi pomažu pri smanjenju pritiska, nekada je neophodno da i poslednji član kardiovaskularnog tima, bubreg, bude uključen u terapiju. Kao što rekosmo, bubrezi sortiraju namirnice iz krvi i odlučuju koliko će vode, soli i svih ostalih čestica biti vraćeno u krv. Na ovaj način, bubreg kontroliše nivo vode u našoj pumpi i crevima. Pri smanjenju pritiska neophodno je da su mišići krvnih sudova opušteni ali je korisno i smanjiti količinu tečnosti koja se transportuje kroz ova creva. To možemo učiniti time što određenim lekovima, diureticima, bubregu zabranimo da zadržava tečnost u sistemu. Pri unošenju diuretika, bubreg će prestati da detaljno vraća sve namirnice u krv i time održava povišen pritisak. Diuretici, kao na primer: Diunorm, Indapres, Lasix, Furosemid, Spironolakton ili Hemopres, blokiraju kanale u bubregu koji dovode do zadržavanja tečnosti. Pri ovoj blokadi, bubreg efikasno izbacuje mnogo više vode, soli i svih štetnih materija, stvarajući više mokraće ali i znatno smanjujući pritisak u našem kardiovaskularnom sistemu. Diuretici se najčešće kombinuju sa drugim lekovima za snižavanje pritiska. Njihovo dejstvo je dugotrajno i podstiče normalizaciju čitavog krvnog sistema.
Pored diuretika, postoji još jedna grupa lekova koja koristi bubreg u regulaciji visokog pritiska. Ova grupa se naziva inhibitori angiotensin konverutujuceg enzima (ACE). Primeri lekova iz ove grupe su: Katopil, Ampril, Zobox, Enalapril HCT, Prilenap HL, Ampril i Tritace. Kako ACE inhibitori deluju? Mi smo do sada saznali da mozak, srce, krvotok i bubrezi rade zajedno kao tim i regulišu krvni pritisak prema načinu našeg života. Svi igrači tima su povezani mrežama i mogu jedni drugima da prenose poruke. Jedna od tih poruka se prenosi preko ACE ili angiotensin konvertujuceg enzima. Zamislite to kao jedan zajednički jezik kojim igrači tima pričaju. Ako je ACE poruka ili naredba prisutna u sistemu onda se pritisak povećava. ACE poruka može biti poslata između raznih igrača tima i uvek dovodi do povećenja pritiska od strane svih – srce podiže tempo, mišići krvotoka se stežu a bubreg zadržava tečnost. Ovim putem pritisak raste. ACE poruke su veoma korisne kada smo u stresnoj situaciji i moramo brzo da reagujemo ili kada se bavimo sportom, ali, ako su ove poruke stalno prisutne, sistem se umara. Inhibitori ACE blokiraju nastajanje ovih poruka i čine da one brzo nestanu pre nego što ih nas tim čuje. Time, i kad se uzbudimo pritisak ostaje relativno normalan i naše srce je zaštićeno na duge staze.
Jedan interesantan primer kako lekovi za sniženje pritiska mogu biti kombinovani je Lisonorm – pri unošenju ovog leka unosi se istovremeno jedan ACE inhibior (Lisinopril) i jedan lek koji dovodi do širenja, opuštanja mišića krvotoka (Amlodipin).

Ostavi komentar