SEARCH

ČIR NA ŽELUCU

zdravlje-cir-na-zelucu

Simptomi i lečenje

Bol u gornjem delu trbuha i smanjen apetit su sigurni znaci da je vreme da se obratite gastroenterologu.

 

Autor: Dr Nemanja Bidžić Specijalista abdominalne hirurgije, Klinički centar Srbije

 

Ulkus, ili čir, predstavlja oštećenje u gastrointestinalnoj sluzokoži nastalo kao rezultat nemogućnosti epitelijalnih ćelija da se odupru dejstvu hlorovodonične kiseline i pepsina prisutnih unutar organa za varenje. Ulceracije se histološki definišu kao odumrli deo sluzokože koji prodire kroz mišićni sloj ka serozi.

Učestalost ulkusne bolesti ne može se pouzdano odrediti zbog ponekad nejasnih uzroka i asimptomatskog toka bolesti. Muškarci češće obolevaju od žena. Želudačni ulkus se češće javlja kod starije populacije.

 

Etiologija – uzroci nastanka čira

Na razvoj ulkusne bolesti utiču etiološki činioci genetskog porekla i iz životne sredine.

Stres, alkohol, pušenje, lekovi protiv bolova i infekcija bakterijom Helicobacter pylori spadaju u faktore okoline koji utiču na nastanak ulkusne bolesti.

  • Istraživanja pokazuju da emocionalni stres nije dovoljan za izazivanje ulkusne bolesti, već samo u kombinaciji sa drugim faktorima okoline, nesteroidnim antiinflamatornim lekovima, infekcijom bakterijom Helicobacter pylori.
  • Poznato je da pivo i vino podstiču lučenje hlorovodonične kiseline.
  • Pušenje je rizični faktor za ulkusnu bolest i komplikacije, nepovoljno utiče na zarastanje ulceracija, a može i da dovede do povratka bolesti.
  • Analgetici, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi i salicilati, oštećuju gastrintestinalnu mukozu lokalnim i sistemskim efektima.
  • Brojni drugi lekovi predisponiraju peptično oštećenje: 5-fluorouracil, blokatori kalcijumskih kanala, tablete kalijum hlorida, antidepresivi i bifosfonati.
  • Smatra se da je prisutnost Helicobacter pylori najrasprostranjenija infekcija i da je preko 50 posto starije populacije inficirano njom.

Simptomi

Najčešći simptom peptične ulkusne bolesti je bol u gornjem delu trbuha. Započinje često tokom unošenja hrane uz osećaj pritiska ili nadutosti trbuha posle jela. Odlikuje ga periodičnost, ritmičnost i često ponavljanje. Javlja se u vidu žarenja, paljenja, tištanja, čupanja, osećaja težine, pritiska ili osećaja gladi. Bol ne prolazi nakon uzimanja hrane, već se pojačava. Dolazi do gubitka telesne težine i apetit je smanjen, jer pacijenti izbegavaju da uzimaju hranu zbog pojačanja intenziteta bola. Tako se bol želudačnog ulkusa razlikuje od čira na dvanaestopalačnom crevu (duodenalnog ulkusa). Često se javlja gorušica i retrosternalni bol. Mučnina, gađenje i povraćanje češće se javljaju kod duodenalnog ulkusa.

Želudačni ulkusi često protiču asimptomatski ili netipično, tako da mogu da imitiraju simptome iritabilnog kolona.

Najčešća lokalizacija ulkusa želuca je u horizontalnom delu ovog organa, mnogo češće je na maloj nego na velikoj krivini. Za razliku od ulkusa želuca, bolovi duodenalnog ulkusa ispoljavaju se na prazan želudac od sat i po do tri sata posle obroka. Karakteristična je pojava bolova posle ponoći, obično pre zore kada bolovi bude bolesnika iz sna. Posle unošenja hrane ili lekova bolovi se olakšavaju. Često se javlja mučnina, gađenje i povraćanje kiselog sadržaja. Apetit kod duodenalnog ulkusa je očuvan, a težina nepromenjena.

 

Dijagnoza

Za otkrivanje ulkusa koriste se radiografske (barijumsko ispitivanje) i endoskopske metode. Endoskopija je najsenzitivnija metoda za dijagnozu ulkusa i ona omogućava direktnu vizualizaciju mukoze i biopsiju sluznice (ukazuje na to da li je u pitanju malignitet ili infekcija Helicobacter pylori). Za dokazivanje infekcije Helicobacter pylori pored endoskopije koriste se i neinvazivni testovi: urea izdisajni test, test detekcije antigena u stolici i serološki test.

Oboljenja koja bi dijagnostički trebalo isključiti su hronični pankreatitis, karcinom pankreasa, oboljenja bilijarnog trakta, neulkusna dispepsija, hijatus hernija, sindrom iritabilnog kolona. Najvažnija je diferencijalna dijagnoza između želudačnog ulkusa i ulceriformnog karcinoma.

 

Komplikacije

Komplikacije ulkusa su krvarenje, perforacija, penetracija i stenoza. Maligna alteracija se može javiti kod čira na dvanaestopalačnom crevu. Krvarenje je najčešća komplikacija koja se javlja kod 15 posto pacijenata starijih od 60 godina. Jedan od vodećih razloga je povećana upotreba nesteroidnih antiinflamatornih lekova (Ibuprofen, Diklofenak).

 

Terapija

Lečenje ulkusne bolesti zavisi od uzroka nastanka, od toga da li se radi o inicijalnom ili rekurentnom ulkusu (čiru koji se ponovo pojavio), kao i da li postoje dodatne komplikacije. Terapija ima za cilj otklanjanje bola, zaceljivanje ulkusa, prevenciju rekurentnog ulkusa i umanjenje komplikacija i sprovodi se uz strogu kontolu lekara.

Farmakološka terapija bazira se na primeni inhibitora protonske pumpe – omeprazol, pantoprazol, esomeprazol. Primenjuju se i blokatori H2 receptora. U cilju otklanjanja bola kod ovih pacijenata treba primeniti paracetamol.

Ulkusi otporni na terapiju u trajanju dužem od 6 meseci leče se hirurški.

 

Helicobacter pylori – glavni krivac

Najvažniju ulogu u nastanku čira na želucu imaju infekcija bakterijom Helicobacter pylori i primena nesteroidnih antiinflamatornih lekova. Poseban rizik za nastanak ulkusa predstavlja kombinacija nestroidnih antinflamatornih lekova i kortikosteroida. Potpuno iskorenjivanje Helicobacter pylori zahteva višestruku terapiju.

 

Zdravije navike – manji rizik

Nefarmakološke mere podrazumevaju smanjenje stresa, prestanak pušenja, prekid primene nesteroidnih antiinflamatornih lekova, izbegavanje ljute hrane, kofeina i alkohola. Broj dnevnih obroka bi trebalo da bude od pet do šest, uz izbegavanje kasnog večernjeg obroka.

Ostavi komentar