SEARCH

Mladeži i pege

Oprez prilikom izlaganja suncu

zdravlje-mladezi-i-pege

Sve češće se dermatolozima postavlja pitanje kako zaštititi kožu i mladeže od štetnog sunčevog zračenja, šta je melanom, kako sunčanje ubrzava starenje kože, zašto je neophodna pravilna primena fotoprotektivnih krema?

Često zaboravljamo da je koža naš najveći i najizloženiji organ koji ima površinu od 1,5 do 2 kvadratna metra. Mnogo je promena na koži koje mogu u nama probuditi strah, kao što su, u najvećem broju slučajeva, mladeži i pege.

Mladeži (naevi) su tamnije prebojene, okruglaste promene na koži koje su nekada u nivou kože, a nekada blago uzdignute, od svetlokestenjaste do tamnobraon boje. Pojavljuju se u svim uzrastima, bilo gde na koži i mogu biti različitih veličina. Oni predstvljaju grupisanje melanocitnih ćelija (ćelija tamnog pigmenta) u koži. Nekada promena vrlo slična bezopasnom mladežu može biti opasni melanom čije ćelije imaju izmenjen DNK. Može se razviti na zdravoj koži ili u do tada zdravom mladežu, i najčešće je posledica nekontrolisanog izlaganja sunčevom zračenju.

Pege su mrke, kružne tačke na koži prečnika do 5mm. Nalaze se u ravni kože, a javljaju se, najčešće, na suncu izloženim delovima tela, kao što su lice, ramena, dekolte, šake. Karakteristične su za osobe svetle puti koje lako gore, a teško crne na sunčevoj svetlosti. Pege su genetski uslovljene naročito kod osoba sa svetlom kožom, plavom ili crvenom kosom.

Sunčevi zraci sadrže ultraljubičasto zračenje (UV zrake) koje je podeljeno na UVA, UVB i UVC zrake. Dokazano je da je ceo spektar solarne radijacije štetan za našu kožu. Koža zaustavlja i upija 90% UVB zraka koji prodiru kroz njen površni sloj epiderma, dok 20-30% UVA zraka prodire u dublje slojeve kože, a skoro sve UVC zrake apsorbuje ozonski omotač. Dubina penetracije UV zraka je proporcionalna talasnoj dužini UV zraka, pa UVA, sa najvećom talasnom dužinom, prodiru do dubljih delova derma.

Efekti solarne radijacije se manifestuju kao opekotine od sunca čiji stepen zavisi od intenziteta zračenja, vremena boravka na suncu i fototipa kože. Zatim, negativna posledica po kožu je i starenje kože nezavisno od hronološkog starenja, pri čemu koža postaje suva, zadebljala, sa dubokim borama i pigmentnim promenama, kao i najozbiljnija promena – fotokarcinogeneza koja dovodi do karcinoma kože. UV zraci mogu uzrokovati i netoleranciju na sunce, tj. alergijske fotodermatoze, koje se manifestuju u vidu pojačanog crvenila, mehurića, osipa i svraba. Upravo zbog toga dermatolozi stalno podsećaju na važnost redovne zaštite kože.

Izlaganje suncu bez ikakve zaštite, pre ili kasnije, može biti uzrok pojave novih mladeža, pa i raka kože, naročito kod ljudi svetle puti. U Australiji, recimo, postoji veliki rizik od oboljevanja od melanoma, a najmanje je obolelih baš zato što se stanovništvo redovno štiti. Srbija pripada rizičnom mediteranskom regionu gde je na 1000 ljudi 25-30 potencijalno obolelih od raka kože.

Solarijum najviše posećuju mladi ljudi i ne razmišljaju o posledicama. Štetnost veštačkog ultravioletnog zračenja je tolika da deset seansi u nizu povećava rizik od nastanka oštećenja kože i do deset puta više nego sunčevi zraci. Na svakom od tih aparata bi trebalo da stoji upozorenje o njegovoj štetnosti.

 

Zaštita od prvog dana

Naša koža pamti i beleži svaki trenutak koji smo proveli na suncu, počevši od najranijeg detinjstva, kada je potrebno početi sa merama zaštite. Kako bi se izbegle neželjene posledice delovanja sunčevog UV zračenja na kožu, redovna primena fotoprotektivnih krema i losiona preporučuje se od ranog proleća do kasne jeseni. Svaki preparat mora biti jednako efikasan protiv UVA i UVB zraka, otporan na vodu i da ima visok SPF (Sun Protection Factor). Šta to znači? Zavisno od tipa kože zaštitni faktor treba da bude od 30 do 50. Takvi preparati imaju i antioksidativni efekat, aktiviraju mehanizme za reparaciju oštećenja na DNK, sadrže filtere koji su stabilni i bezbedni, neisparljivi su i ne iritiraju kožu. Jako je važno štititi decu od sunca i učiti ih od malena da se sami pravilno mažu, da ne preskaču ni stopala, ni šake, ni uši. Fotoprotektivno sredstvo je važno naneti 15 do 30 minuta pre izlaganja suncu i ponavljati nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom. Uz to treba nositi laganu svetlu odeću, šešir i zaštitne naočare.

 

Melanom – alarmantni podaci

Kada je u pitanju melanom pokazatelji su alarmantni jer je za ovaj najteži oblik raka kože u svetu zabeležen porast incidence, a u Srbiji broj obolelih na godišnjem nivou raste za oko 6%. U našoj zemlji se samo 20% melanomskih promena otkrije na vreme, a rana dijagnostika je veoma važna jer su takve promene otkrivene u ranoj fazi u 90% slučajeva izlečive.

 

Prevencija u 5 koraka

Obavezna stavka u prevenciji nastanka melanoma je samopregled kože celog tela koji se obavlja u pet koraka.

  1. Gledanje simetričnosti mladeža – mladež pravilnog okruglog, ovalnog oblika je bezopasan.
  2. Gledanje ivice mladeža – ako su ravne, čistih obrisa, promena je uredna, a ako su nareckane, nepravilne, potražiti mišljenje lekara.
  3. Gledanje boje mladeža – u slučaju da je boja jako tamna ili ima više od dve boje, recimo, crvenu ili plavu, treba odmah otići dermatologu.
  4. Rizična veličina – ukoliko promena prelazi prečnik od 6mm.
  5. Promena ili evolucija mladeža u smislu polja hiperpigmentacije – ako primetite promenu oblika i veličine, mladež sigurno treba hirurški ukloniti.

Važno!

Sve sumnjive promene treba prijaviti lekaru koji će dermoskopskim pregledom utvrditi koji su mladeži potencijalno opasni, i savetovati vas da ih otklonite.


                                                                                                                                                                           za Betty magazin: dr Jelena Bojčević Milosavljević

Ostavi komentar